Bez Naslova

İstanbul,sat 4,30 ili 5,00 posle pola noçi .Dok çekam sabah ezane i zvono navijenog sata poçe(h) da se sjeçam mojeg imenjaka Rahmetli Meha.
Godine 1982/83 kad sam stanovo na Talum u Berane povremeno bi dolazio bi moj imenjak sa njegovim Babom kod doktora na pregled.
Ko je koga dovodio ne znam ni ja taçno.Na jednu stranu (Rahmetli) Vejsel sa hjegovih 65 a mozda i vişe godina u lijevoj ruci drvena maçuga a u desnoj ruci desetogodişnjak (Rahmetli) Meho.
Onda je moj imenjak imao neku vrstu bolesti (padavica) .Kad bi se malo razdrazio ili obradovo onesvijestio bi se pred svim nama .Onda sam sa nestrpljenjem çekali da ga moja dajnica ,Mehova Dobra tetka (Rahmetli) Hasiba Çeman (Huremoviç) uzme u naruçe i osvijesti va nekoliko sekundi.
Pa se sjetih dana kad sam heftiçno ,mjeseçno ili na vrh godinu dana dolazio pehe u Vrbicu
pa kad bi se vidio sa mojim imenjakom ..
Dje si İmenjaçe !?
Evo me İmenjaçe !
Kako si İmenjaçe !?
Dobro ti İmenjaçe !
Dok bi se srdaçno grlili i tapali jedan drugog po hrbatu …gledali se oko u oku i drali da je mogo svako da nas çuje rahat na 50 metara…
Pa ona jedne tamne noçi.Doşo moj imenjak i kaze .
”İmenjaçe çuo sam da si doho pa dodjo da te vidim”
Ostao bi na posedak (Rahmetli) Meho ,oko 10-11 sati uveçe krenuo bi da ide kuçi.
Ja bi mu govorio.”Sedi imenjaçe da konaçimo pa sutra rano idi,sad je velika tmuşa i biçete strah”
-”Hajde Bogati imenjaçe !.İmam ja bateriju mene nije strah ,ostali su oni stari kod kuçe”
i izgubio bi se imanjak u tamnu noç.
Dok bi çeko na prag ,razmişljo bi .
Kako po ovome mraku ,niz rijeku preko 4-5 potoka u mraku kad se ne vidi prst pred oko ,kako da ni je strah.
Pa se sjetih njegove baterije i pomislih.
Zo ovo ne treba baterija nego veliko hrabro srce i shvatih da je moj imenjak Rahmetli Meho imao Veliko Hrabro Srce…
Neka mu Allah podari DZenet ,El Fatiha…
Allahu Ekber !!… Allahu Ekber !!… sat 5.23 sabah ezan u İstanbulu
Meho Agoviç 07 mart 2014